Основни концепт који стоји иза мастербатцх пунила је: пунило + смола за носач + средство за спајање + средство за дисперговање + други адитиви. Процес укључује прво површинско-модификовање пунила, након чега следи топљење-мешање, екструзија и пелетизовање. Пунила: Најчешћи типови су тешки калцијум карбонат и талк, мада се такође користе баријум сулфат, лискун и воластонит. Пунила обично чине 70%–90% укупне композиције матичне мешавине-са великим-формулацијама које достижу преко 80%-које служе првенствено за смањење трошкова и повећање крутости.
Носећа смола: Уобичајени материјали укључују полипропилен (ПП) и полиетилен (ПЕ); носач мора бити компатибилан са основном смолом која се пуни. На пример, ПП носач се користи за ПП производе, док се ПЕ носач користи за ПЕ филмове.
Средства за спајање: Примери укључују силан, алуминат и титанат куплујуће агенсе. Њихова функција је да облажу хидрофилна неорганска пунила, чинећи њихове површине хидрофобним; ово обезбеђује снажно везивање и ефективну дисперзију између пунила и смоле.
Дисперзанти: Примери укључују полиетиленски восак и стеарате; они помажу да се пунило равномерно распрши унутар смоле и спречава агломерацију.
Функционални адитиви: Они се додају на основу специфичне примене-као што су агенси за учвршћивање, антиоксиданси, успоривачи пламена и-агенси против капања-како би се осигурало да мастербатцх испуњава захтеве перформанси коначног производа.

